Press

U enklavu, za osmeh deteta! (istinska humanitarnost)

Gotovo nestvaran događaj na Kosovu i Metohiji - istinska humanitorsnost! Taman kada je gotovo izgubljena nada u to, desilo se.

У енклаву, за осмех детета! (истинска хуманитарност)

Pre nekoliko dana desilo se nešto što smo mislili da odavno pripada samo prošlosti, da je danas gotovo nemoguće. Grupa Srba, delom iz rasejanja delom iz centralne Srbije, posetila je neka od najudaljenijih srpskih sela u kojima žive Srbi, naravno u jako teškim uslovima.

Ono što je nestvarno u ovom događaju jeste to da je sve proteklo bez pratnje političara, medija, "predstavnika" Crkve.

Nije bilo političara, ni onih ispred Vlade Srbije a ni onih ispred "institucija" šiptarskih separatista čije prisustvo uvek abolira krivicu za očajan položaj srpskog naroda i afirmiše otimačinu srpske pokrajine.

Nije bilo ni predstavnika uzurpirane Eparhije raško - prizrenske čije bezakonje takođe ide na ruku onima koji su ocrnili živote i sudbine već nekoliko generacija srpske dece. Nije redom pobrojano koliko je "grama" čega doneto i koliko darivano jer je - darivano!

To ih je "koštalo" popularnosti i medijske pažnje. Sa njima, u ojađene srpske sredine među napaćeni ali dostojanstven srpski narod, nisu došli novinari i ekipe pripremljenih blještavih svetala i bliceva režimskih kamera. Čulo se samo ono zbog čega su i bili tu - razdragani dečiji glasovi i uzdasi olakšanja napaćenog naroda i dece koje im je poseta donela.

Ovim ćemo makar delom ispraviti nepravdu i sa velikim zadovoljstvom preneti vest o istinskoj humanitarnoj akciji, objavljenoj tek na lokalnom internet glasilu "Kraljevo 24č".

Redakcija KM Novina se najsrdačnije zahvaljuje svima koji su Kosovo i Metohiju posetili na Vavedenje, smerno i bez galame o tome kako dolikuje kada je poseta iskrena.

Mile Milošević, predstavnik humanitarnog "Društva Božur" iz Čikaga, kaže da u ovoj organizaciji, sem iskrenih patriota različitog imovinskog stanja, nema velikih biznismena.

"Ovo je jedna od najpoštenijih organizacija u kojoj su članovi vozači, radnici, građevinci, ugostitelji… I svi imaju isti cilj, da pomognu srpskoj deci na Kosovu i Metohiji. U deceniji iza, naš rodoljubivi narod u dijaspori, prikupio je oko milion dolara pomoći, pomogao izgradnju brojnih kuća, stipendirao decu bez roditelja i učestvovao u raznim drugim akcijama!

Ovim putem želim još jednom da se zahvalim svim članovima HD Božur i posebno upravi koju čine:
Ranko Dabižljević, Sava Mandušić, Zvonko Tijanić, Šakić Zoran, Bogić Ristić, Vladimir Petrović i Nebojša Radovanović"

Dok pomoć stiže, srpske porodice će nekako preživljavati. Uglavnom žive od socijalne pomoći čija visina zavisi od broja dece. Upućeni su, u svojoj muci, na institucije Republike Srbije i nekako, život teče. Uglavnom niko ne radi, posla nema, fabrike su stale, zemljište nije pogodno za poljoprivredne kulture. Budućnost je veoma neizvesna. Posete, kao što je ova u organizaciji "Božura" je nešto što njima znači nadu u opstanak.

Bila je ovo poseta srpskoj zajednici koja je ostala da živi na Kosovu i Metohiji u malim izolovanim zajednicama, enklavama. U opštini Štrpce 14 je ovakvih srpskih sela u okruženju sa albanskim. Žive od pomoći Srba koji žive lagodnije, u nekom srećnijem delu sveta, rodoljuba koji su sa sobom poneli hrišćansku ljubav prema svom narodu. Srbi iz Čikaga okupljeni u dobro organizovanom Društvu "Božur", ovoga puta, podelili su deci u enklavama, novac u vrednosti 20 hiljada dolara, a u vremenu iza još million dolara pomoći. Svako dete iz najbrojnijih porodica, koje u proseku broje petoro mališana, dobilo je po 200 dolara. Emociju koju poslednjih meseci srpskom narodu ali i celom svetu uspešno prenosi aktuelni film "Enklava", sa glumcima koji to i nisu, jer život kojim žive i nije gluma, poneli smo u srcima.

Čikaški Božuri na Kosovu i Metohiji

Prilog internet portala Kraljevo24h

U ENKLAVU, ZA OSMEH DETETA!

Humanitarno društvo Božur iz Čikaga već 16 godina nesebično prikuplja pomoć i brine o deci koja žive u teškim uslovima na Kosmetu. Put na Kosovo i Metohiju bio je i prilika da predstavnici grada, lekari i načelnik Raškog upravnog okruga Nebojša Simović, posete srpska sela na osami i daju podršku Srbima kojima život, ni najmanje nije lak.

Selo Sušiće nalazi se na Kosovu u brdima. Najbliža prodavnica, ambulanta, policijska stanica, udaljeni su oko deset kilometara a u selu, koje ima oko 30 kuća, živi oko pedesetoro dece. Tako izgleda život u enklavi, srpskom selu nadomak Štrpca. U tom i okolnim selima, od skoro poznatim i po deci glumcima u filmu “Enklava”, boravili su prvih decembarskih dana poverenici “Božura” iz Čikaga, i predstavnici našeg grada, u ime svih Kraljevčana kojima su ova sela, ovo podneblje i sada već malobrojni srpski narod u srcu i koji takođe, sa zadovoljstvom pomažu aktivnosti Društva “Božur”.

Mile Milošević, predstavnik humanitarnog “Drustva Bozur” iz Čikaga, kaže da u ovoj organizaciji, sem iskrenih patriota različitog imovinskog stanja, nema velikih biznismena. “ Ovo je jedna od najpoštenijih organizacija u kojoj su članovi vozači, radnici, građevinci, ugostitelji…I svi imaju isti cilj, da pomognu srpskoj deci na Kosovu i Metohiji. U deceniji iza, naš rodoljubivi narod u dijaspori, prikupio je oko milion dolara pomoći, pomogao izgradnju brojnih kuća, stipendirao decu bez roditelja i učestvovao u raznim drugim akcijama!

Ovim putem želim još jednom da se zahvalim svim članovima HD Božur i posebno upravi koju čine:

Ranko Dabižljević, Sava Mandušić, Zvonko Tijanić, Šakić Zoran, Bogić Ristić, Vladimir Petrović i Nebojša Radovanović”

Dok pomoć stiže, srpske porodice ce nekako preživljavati. Uglavnom žive od socijalne pomoći čija visina zavisi od broja dece. Upućeni su, u svojoj muci, na institucije Republike Srbije i nekako, život teče. Uglavnom niko ne radi, posla nema, fabrike su stale, zemljište nije pogodno za poljoprivredne kulture. Budućnost je veoma neizvesna. Posete, kao sto je ova u organizaciji “Božura” je nešto što njima znači nadu u opstanak.

Rumeni obrazi, osmesi na licima, bistar pogled i mladost koja rađa mladost, su vibracije koje šire optimizam, i prkose teškim životnim uslovima. Ovako su, na prvi pogled, ocenili srpske mališane u enklavi kraljevački lekari dr Mirjana Krčevinac, direktorka Doma zdravlja i dr Zoran Mrvić, direktor Opšte bolnice “Studenica” .

“Susret sa srpskom decom i ovim podnebljem nas je emotivno dodirnuo i želja nam je da im pomognemo da opstanu, da budu zdravi i srećni, poruka je kraljevačkih lekara.

Na beskrajne snove u skučenim enklavama, kao i činjenicu da na njih imaju svi imaju pravo, dokazuje nam vedri mladić Nenad Stanojković, čija porodica broji 12 članova, koji je svojih pet minuta dobio u filmu Enklava, o životu dece na ovim prostorima.

‘’Da, ja sam glumac iz filma Enklava! Bilo je to lepo iskustvo, a bilo bi još bolje kada bi me ponovo pozvali da glumim. Ovde smo upućeni jedni na druge i najviše volimo da se zabavimo uz fudbal. Ovde posla nema, živimo od pomoći drugih, a bilo bi dobro kada bi se nesto promenilo, kaže Nenad.

Kada se svetla pogase, kada se pomoć podeli, kada gosti, iako puni ljubavi za njih odu, ostaje pitanje sta posle?

Načelnik Raškog upravnog okruga Nebojša Simović je ovim rečima opisao svoje utiske:

“Osim novca, moramo ovim ljudima pružiti podršku i ovakvim susretima, da znaju da imaju oslonac. Ako polazimo od toga da je Kosovo srce Srbije, ove pozitivne emocije koje su nas prevladale moramo iskoristiti za pronalaženje načina da njihov život ovde ima smisla. Jer, ako njih ne bude na ovim prostorima, nema ni našeg Kosova! Ja sam po prirodi optimista, a emocije su mi pomešane, jer Kosovo se uveliko izgrađuje, ali se to ne vidi u srpskim selima. Moramo pronaći načine da ovim ljudima pomognemo, kazao je Nebojša Simović.

Bila je ovo poseta srpskoj zajednici koja je ostala da živi na Kosovu i Metohiji u malim izolovanim zajednicama, enklavama. U opštini Štrpce 14 je ovakvih srpskih sela u okruženju sa albanskim. Žive od pomoći Srba koji žive lagodnije, u nekom srećnijem delu sveta, rodoljuba koji su sa sobom poneli hrišćansku ljubav prema svom narodu. Srbi iz Čikaga okupljeni u dobro organizovanom Društvu “Božur”, ovoga puta, podelili su deci u enklavama, novac u vrednosti 20 hiljada dolara, a u vremenu iza još million dolara pomoći. Svako dete iz najbrojnijih porodica, koje u proseku broje petoro mališana, dobilo je po 200 dolara. Emociju koju poslednjih meseci srpskom narodu ali i celom svetu uspešno prenosi aktuelni film “Enklava”, sa glumcima koji to i nisu, jer život kojim žive i nije gluma, poneli smo u srcima. Simbolično, na praznik Vavedenje, načelnik Raškog upravnog okruga je, posle obilaska srpskih sela, obećao da će i Kraljevo, na svoj način, pomoći da deca u enklavama imaju srećno detinjstvo.